Pokucala je tiho na vrata njegove kancelarije. Čula je lagano:
-Napred!
Ušla je skoro bez šuma. Sedeo je za kompjuterom, glave zaronjene u ekran i čitao neki mejl. Svuda oko njega su bili papiri, zabeleške sa obavezama i rasporedom aktivnosti. NJegove tamne oči su bile uperene u treperavu svetlost ekrana i odražavale su slova koja su se na njemu pokazivala.
-Gde mogu da ostavim izveštaj?, pitala je polako da ga ne bi uznemirila previše.
-Ostavite tu. Bilo gde! – rekao je, pokazao rukom neodređeno i dalje ne podižući pogled.
A onda ju je pogledao. U tom trenutku kao da se sve zaustavilo. Na njegovom licu nije bilo ničega drugog, osim čistog osećaja neverice. Stajala je tu, pred njim. Na glavi je nosila crveni šešir ispod koga su virile lokne boje zrelog žita i slagale se sa njenim očima koje su ga gledale ispitivački. Crvena haljina je tačno skrivala sve što je bilo prenaglašeno i činila ga mekšim, a isticala njenu visinu i obline. Na usnama se presijavao crveni karmin.
Papiri koji su bili pored njega, pogurani nekom nevidljivom silom, poleteli su napred i prosuli se po kancelariji. Čuo ih je, ali nije mogao da se pokrene, da ih zaustavi. Za njega se sve zaustavilo u tom trenutku!
Video je samo nju! NJeno lice, telo… Nije verovao da je to moguće! Čitao je i slušao o tome, ali sve do ovog trenutka to je bilo nečije tuđe iskustvo. NJemu se to nije desilo! On je čovek koji veruje u nauku! O svemu promišlja i sve analizira! Šta mu se desilo?
Osetio je njen parfem u vazduhu. Nežan, a opet uzbudljiv, nenamteljiv, osvajajujući.
Povučen nečim, ne znajući čime, gledao je u nju ne dišući. Kao da je vreme usporilo, razredilo se oko njega. Kao da ne diše. Prstima je otkopčao poslednje dugme na svojoj košulji i dalje je gledajući kao da ne postoji niko i ništa drugo osim nje. Morao je da poveća dotok kiseonika i da počne da diše!
Kretala se prema njemu na svojim visokim štiklama koje su nestajala u tepihu i bez šuma mu prišla. Stala je iza njega.
-Nije Vam dobro? – pitala ga je svojim nežnim, tihim glasom.
Stavila je ruke na njegova leđa. Skinula mu je sako koji je nosio preko košulje i nežno mu prstima prelazila preko leđa.
Osećaj anestezije mu je obuhvatio celo telo. Da je počela da gori zgrada ne bi imao snage da se podigne! Noge su mu se zalepile za pod i ostale beskorisne! Srce je udaralo u ritmu nekih dalekih bubnjeva koji su mu dobovali u ušima, u glavi. Osećao je njene ruke, na sebi, oko sebe i duboko u sebi. Mislio je da se ovo njemu ne dešava! Sve je u njemu počelo da gori, da pulsira željno da se oslobodi…
Nešto je njemu govorila, ali nije čuo njene reči. Nije mogao da ih čuje, jer i mozak je prestao da misli. I on ga je izdao. NJegovo najjače oružje, njegova jedina nada…
Okrenula je stolicu na kojoj je sedeo i pogledala ga u lice. Sve mu je bilo jasno u tom trenutku. Više nije moglo nazad! Nije smelo!
Prstima mu je prošla kroz njegovu gavran crnu kosu i okrznula mu ušnu školjku. Poljubila ga je prvo u jednu, a onda u drugu jagodicu na obrazu, a zatim u vrh nosa.
Pokrenuo je ruke. Obuhvatio je oko struka i privukao sebi. Sada je on ljubio gladno uzimajući bez čekanja. Osetio je njeno pulsiranje. Znao je da ga želi kao što je i on želeo nju. Tu i tako. Bez pretvaranja i preterivanja. Trenutno…
Rukama je pomerio papire sa velikog stola na kome je držao sastanke sa kolegama. Leteli su svuda. Ekran je blinkao. Dolazila je nova pošta koja je čekala njegov odgovor. Sve je to za njega postalo nevažno. Podigao je i stavio da sedne na ivicu stola. Rukama je prelazio preko njenog tela ne verujući da je ona stvarna, tu pred njim.
Zagledao se u njene oči koje kao da su gorele nekom novom nepoznatom vatrom odražavajući u sebi vatru davnih plemena. Crveni šešir na njenoj glavi je svemu davao drugačiji smisao.
Prstima ga je dotakla po kosi i privukla sebi. Spustio je svoje gladne usne na njene crvene i počeo da je ljubi kao da mu je prvi put, kao da nikada pre nje nije nikoga poljubio. Rukama je milovao ne sklanjajući pogled sa njenih očiju.
Više nije mogao nazad. Nije ni imao kud. Bio je spreman!
Osećao ju je. Hvatala ga je vrelina koja se razlivala njegovim telom. Uzeo je jednu u ruku i nežno je milovao, a drugu je počeo da ljubi polako, ispitivački. Isto je uradio i sa drugom.
Ječala je od zadovoljstva. Pogledao je u oči… Sada su bile zamagljene od želje. Proletelo mu je kroz glavu da je ne povredi.
Ali šta je tu je! Savršeno mu je odgovarala! Zaboravio je da osećaj može biti tako dobar! Bilo je bolje od dobrog!
Stegla se oko njega kada više nije mogao da izdrži. U trenutku je bilo gotovo. Znoj mu se sakupio na čelu i u uglovima pored ušnih resica. Ruke su mu bile teške, a telo meko.
Polako se pomerio gledajući je nežno. Bojeći se kako će ona reagovati. Na obrazima je plamtelo crvenilo. Nemo je gledala u njega i usnama mu prešla preko trepavica.
Reči koje su bile suvišne. Vazduh je mirisao na užitak koji je golicao nozdrve. NJen crveni šešir je i dalje bio na glavi.
Negde u daljini čuo je glasove. Polako se vratio u stvarnost. U glavi je još uvek imao drugu sliku, drugi miris. A ona je i dalje stajala tu pred njim sa nekim papirima u rukama na kojima se presijavao crveni lak i taj crveni šešir!
-Mogu li da ih spustim ovde? Na veliki sto? – pitala je.
Bez reči je klimnuo glavom.
Začudila se. On, koji je uvek govorio tako melodično, stručno, puno ne govori? Da nije prehlađen? Umoran? NJegove tamne oči kao da su postale još tamnije. Slične kao rupe koje nemaju dno. Šta je to sa njim?
Osetila je neki miris u vazduhu. Nešto čudno, a opet golicljivo kao kada želja zamiriše i kada vas mami.
-Počelo je da mi se priviđa! Osećam neke čudne stvari!, pomislila je.
-Ovo mi se ne dešava sa drugima! Mora da je on u pitanju.
On je i dalje gledao ne sklanjajući pogled sa nje. Primetila je da mu ruke stoje na stolu, a da mu se znoj javlja na čelu i u uglovima pored ušnih resica.
Ostavila je papire na stolu, okrenula se i izašla iz kancelarije praćena njegovim čudnim pogledom.
Tek tada je udahnuo punim plućima i izdahnuo vazduh koji je bio u njima. Nije ni disao dok je tu stajala pred njim. Nije video slova na ekranu i dalje je video crveni šešir na njenoj glavi ispod koje su virile kovrdže boje zrelog žita…
Autor: Ena Petri
