Ubrzani razvoj nauke, tehnike i tehnologije zahteva permanentno stručno usavršavanje nastavnika u oblasti svoje naučne discipline, sticanje novih znanja o organizaciji nastavnog rada u školi, praćenje aktuelnih događaja na polju obrazovanja i vaspitanja, kao i obučavanje i usavršavanje u primeni savremenih informacionih tehnologija. Uloga informacionih tehnologija, informacionog okruženja i stalnog inoviranja nastavnog procesa postaje sve značajnija za savremenu i modernu školu.
Škola se može posmatrati i kao jedna oaza znanja. Ona treba da postane i istraživačka sredina u kojoj će učenici sticati nova, kvalitetna i aktuelna znanja, razvijati svoje sposobnosti i veštine i bogatiti svoju ličnost, jer cilj savremene škole jeste razvoj ličnosti i individualnosti svakog učenika. U savremenoj školi se uloga nastavnika menja. On više nije samo predavač, već i organizator i partner u neposrednoj komunikaciji sa učenicima, stavljajući ih na taj način u aktivnu ulogu subjekta u nastavnom procesu.
Jedna od mogućih i poželjnih inovacija u nastavi je implementacija modela nastave pod nazivom individualizovana nastava. Individualni obrazovni pristup zasniva se na individualnim razlikama među pojedincima, koje se usklađuju sa osobenostima koje učenik donosi u školu. Uloga nastavnika je da prepozna i uvaži sve razlike u sposobnostima, osobinama, interesovanjima, sklonostima, kao i razlike uslovljene porodičnim poreklom i socijalnim okruženjem, odnosno da te različitosti ne doživljava kao nedostatak.
Nažalost, uslovi pandemije, koja je zadesila i našu zemlju, kao i prelazak celokupnog nastavnog procesa na onlajn režim rada, ukazali su nam na to koliko je za učenje značajna dobra i temeljna priprema, ali i organizovanje nastave koja će uvažavati svakog učenika ponaosob i poštovati njegove individualne karakteristike i mogućnosti.
Ono što je važno naglasiti jeste da se termini individualni rad i individualizovana nastava ne mogu poistovećivati. Individualni rad je vezan za same učenike, dok individualizaciju nastave organizuje i sprovodi sam nastavnik.
Naravno, nije svaki predmet, kao ni svaki nastavni sadržaj pogodan za individualizaciju, tako da treba biti obazriv prilikom odabira sadržaja koji će se obrađivati na ovakav način. Nastava prirodnih nauka je veoma pogodna za individualizaciju, budući da najveća aktivnost učenika počinje kada se krene sa uvežbavanjem sadržaja i rešavanjem problema.
Glavna prednost individualizovane nastave jeste što se u interpretaciji nastavnih sadržaja polazi od psiho-fizičkih mogućnosti svakog pojedinačnog učenika. Ovaj vid nastave kod učenika razvija samostalnost, istraživačko i kritičko mišljenje. Na ovakav način učenici napreduju svojim tempom i u skladu sa svojim mogućnostima, dok se s druge strane u odeljenju razvija pozitivna i stvaralačka atmosfera.
Značaj nastavnog procesa leži u stvaranju intelektualno snažnih ličnosti, negovanju radnih navika kod učenika, njihovom osposobljavanju za samostalan rad. Zato je, individualizacija nastave višestruko značajna i nužna, naročito ako se uzme u obzir činjenica da su aktivna znanja stečena u osnovnoj školi osnova za izučavanje na sledećem nivou obrazovanja.
Ovakvim pristupom učenici bi se osposobljavljli za samostalno sticanje znanja i njegovu primenu u svakodnevnim situacijama. Samostalan rad dobrim delom zavisi od kvaliteta nastavnog rada, jer se učenik na nastavnom času od nastavnika uči da radi. Izlaganje nastavnika na času, trebalo bi da podstiče razvoj učenikovih umnih sposobnosti, a to je upravo krajnji cilj individualizovane nastave.
Zbog otežanih uslova rada (nepovoljna klima za uvođenje inovacija, velikog broja učenika u odeljenju, teških uslova rada, nedostatka radnih navika, nepovoljne pedagoške klime u razredima i školi, nedostatka predznanja) nisu uvek povoljni uslovi svuda da se na isti način primenjuje unificirana metoda u nastavi. Sve ove prepreke upravo individualizovanom nastavom mogu biti prevaziđene.
